Spoj balkanske muzike i latin džeza
Materijal za CD izdanje „Rain Dance“ kvinteta Vlade Maričića i legendarnog džez trubača Brajana Linča sastoji se od kompozicija Vlade Maričića koje su nastale uglavnom u periodu od 2000 godine do danas. One su plod dugogodišnjeg istraživanja džez pijaniste Vlade Maričića na temu uspešnog spoja džez i latin-džez muzike sa elementima tradicionalne muzike Srbije i Balkana. Suština ovog eklektičnog pristupa je u tome da je zadržana forma karakteristična za džez muziku ali da je rečnik muzičkog izraza sastavljen od mnogih elemenata balkanske muzike ( skale, ukrasi, način interpretacije). Uobičajeni dosadašnji način na koji su muzičari i kompozitori spajali ovakve elemente podrazumevao je interakciju na nivou osnovne teme dok je solo interpretacija ostajala u duhu džez izraza. Međutim, „world muzika“ se u poslednjih dvadesetak godina veoma razvila, a ponajviše na polju improvizacije koja je postala sve savršenija i uspešnija u korišćenju muzičkog materijala karakterističnog za Balkan. Ovo je iziskivalo novi pristup u arhitekturi improvizacije što je na kraju dalo dobar rezultat u izvođenju materijala na koncertu 2016. God. koji je snimljen i upravo sada predstavljen na cd-u ’’Rain dance’’. Posebno mesto na ovom cd-u zauzima Brajan Linč, zasigurno jedan od najboljih jazz trubača našeg vremena. Način na koji je on interpretirao kompozicije Vlade Maričića predstavlja krunski dokaz opravdanosti novog pristupa u interpretaciji ove vrste fuzije. Veoma je uočljiv kreativan i domišljat način mešanja džez fraza i balkanskih rečenica u sviranju Brajana Linča. Linč je inače dobitnik nagrade ’’Grammy’’ za najbolji album 2010. god. za saradnju sa Edijem Palmijerijem, a 2017. godine je bio u nominaciji za svoj cd ’’ Madera Latina’’. Dokaz uspešne saradnje Vlade Maričića i Brajana Linča je i izlazak ovog cd izdanja u digitalnoj formi za američko tržište i to u izdanju Brian-ove izdavačke kuće ’’Hollistic Music Work’’. Treba pomenuti i muzičare koji predstavljaju kvartet Vlade Maričića, a koji su dali nemerljiv doprinos u izradi ovog materijala kao i u stvaranju koncepcije albuma. Tu su Bata Božanić na basu, Petar Radmilović na bubnjevima i Lazaro Del Toro Vega na udaraljkama. Bata Božanić je dao veliki doprinos u kreiranju aranžmana kao i stislkih varijacija.
Koliko dugo saradjuješ sa Brajanom Linčom?
Kada sam 2009. god. posetio Umbria Jazz Festival u Perudji ( Italija) a na ideju i nagovor mog druga novinara Voje Pantića, imao sam priliku da upoznam neke of najuticajnijih jazz novinara u Evropi i svetu.Jedan od njih je i gospodin Tomas Konrad, čuveni dopisnik časopis. Jazz Times-a. Voja je pokušavao da ga nagovori Toma da poseti beogradski jazz festival, ali Tom je rekao da ga je strah da dodje u Srbiju jer je čuo kakve su se ratne strahote dešavale u toj oblasti. Tada sam ga ja upoznao i počeo da mu objašnjavam da je potpuno bezbedno i da je beogradski jazz festival jedan od najboljih u Evropi.
Tom je posle kraćeg ubedjivanja pristao. NAkon prve posete Beogradu on je toliko zavoleo Srbiju da je svake sledeće godine dolazio sa suprugom kao na odmor. Nakon nekoliko godina druženja, rekao sam Tomu da nameravam da napravim koncert na kome bih pozvao kao gosta nekog jako dobrog jazz trubača koji ujedno jako dobro vlada i latin jazz stilom, ali da ima otvoren um i za našu balkansku ornamentiku. Nakon kraćeg vremena Tom Konrad mi je predložio Brajana Linča kao jednog od trenutno najboljih jazz trubača na svetskoj jazz sceni koji je 2010. god. dobio nagradu Grammy za najbilji latin jazz album koji je snimio u saradnji sa čuvenim Eddie Palmieri-em. Ja sam bio oduševljen ali do konkretne saradnje je prošlo još nekoliko godina.Napokon 2016. god. organizatori beogradskog jazz festivala su mi predložili da moj bend bude predstavnik domaće jazz scene i da otvorimo 32. bg jazz festival. Za tu priliku Dom Omladine Beograda obično odobri nešto veći budžet za bend koji otvara festival kako bi omogućio da bend pozove gosta iz inostranstva. Tada sam shvatio da je dobra prilika da pozovem Brajana Linča da dodje u Srbiju i da zajedno nastupimo.
2. Koliko ti znači album Rain Dance?
Kompozicije sa albuma ‚‚Rain Dance'' su nastale uglavnom u ranijim godinama, ali smo ih moj bend i ja svirajući godinama doveli do daleko višeg nivoa.
One sada zvuče daleko drugačije nego u originalnom zvučanju i izvodimo ih u drugačijem orkestarskom sastavu. Na albumu ‚‚Rain Dance'' ove kompozicije su izvedene uživo i to sa Brajanom Linčom na trubi koji j ovim kompozicijama dao poseban šmek. NA kraju, sam koncert smo izveli , po mom mišljenju, veoma dobro.Kada sam Brajanu predložio da ovaj materijal izdamo na cd-u koji bi u isto vreme izašao i na teritoriji Srbije i Evrope kao i na teritoriji USA i Kanade ali u izdanju Brajanove izdavačke kuće ‚‚ Hollistic Music Work''. Upravo sad smo svedoci ostvarivanja tog našeg plana. Za mene je veoma važno to što smo uspeli da jednu dobru interpretaciju originalnih kompozicija snimimo i plasiramo na tržište. To je veoma dobar proizvod rečeno jezikom biznisa.
3. Ti si autor za zavidnom diskografijom na ovim prostorima, koliko je teško sačuvati svoj stil i osobenost u okviru džeza?
Taj lični pečat je nešto što se gradi on najranijih dana. Recimo, prva kompozicija na cd-u, ‚‚Slavic Fantasy & Rain Dance'' ( drugi deo po kome se zove cd, Rain Dance) je nastala kada sam imao 15-tak godina kao jedan mali eksperiment spajanja jazz rifa sa jednom frazom iz tradicionalne muzike.
Ono što me izdvaja od ostalih kolega koji se bave spajanjem jazz i balkanske muzike je činjenica da se držim jazz forme ali rečnik inprovizacije u solo deonicama kombinujem sa skalama i frazama koje su karakteristične za Balkan. Dakle, pored nekog spontanog ličnog izraza potrebna je i neka vrsta istraživanja. Ne treba zaboraviti da je jazz muzika intelektualni rad pre svega, pa tek onda vrhunska tehnika izvođenja, poznavanje harmonije ( funkcija, tonaliteta, skala, muzičkog materijala i sl.) Moja osnovna poruka mladim muzičarima sa naših prostora je da svoju ličnu originalnost mogu postići jedino ako u nju ukomponuju i muzičko-istorijsko nasleđe svog naroda. To je komparativna prednost bez premca. NArodna muzika zemalja zapadne evrope je duboko utkana u klasičnu muziku tako da je njihov teret istraživanja u isto vreme i lak i težak. S jedne strane, klasična muzika je kulturna tekovina celog sveta pa je samo muzičko obrazovanje već pretpostavka pozavanja evropskog muzičkog sentimenta. Ali, u isto vreme tu je i zagonetka - kako biti originalan kada svi u Evropi imaju isto nasleđe? Mislim da je ovo tačka u kojoj smo mi sa Balkana u blagoj prednosti.
4. Ko su za tebe najznačajniji džez muzičari sa kojima si saradjivao?
Značaj i uticaj nekih ljudi na moj muzički razvoj nije uvek u korelaciji sa njihovom relevantnošću na domaćom i svetskoj jazz sceni. To je više skup utisaka i i poruka koje razmenimo sa svetom oko sebe. Takođe, momentum ima presudnu važnost. Recimo, neki ljudi su mi veoma pomogli u periodu kada sam se razvijao kao jazz muzičar iako nisu bili zvezde svog posla. Sa druge strane, postoje momenti u kojima sam imao priliku da sviram sa velikim jazz umetnicima i to je nemerljivo iskustvo jer tada shvatiš kako lako može da bude bavljenje jazz muzikom kada radiš sa takvim majstorima. Postoje i indirektni uticaji, koje često nazivamo ‚‚idolima'' ( što je pogrešan termin). Od domaćih muzičara izdvojio bih ljude koji su mi u vreme kada sam bio mlad muzičar pomogli da budem ovo što sam danas, kao što su Lazar Lale Tošić, Bata Božanić, Miša Blam, Miroslav Karlović Karlo, Luka Bošković, Mimo Mitrović, Jova i Đino Maljoković, Goce Dimitrovski i mnogi drugi. Što se tiče stranih muzičara sa kojima sa imao čast da nastupim ili snimim album su svakako Alvin Queen i Reggie Johnson ( R%eggie je svojevremeno svirao sa John Coltrane-om kao i sa mnogima drugima iz te generacije) sa kojima sam snimio svoj prvi