CECA
Ne postoji na Balkanskom prostoru nijedna popularna ličnost koja ima približno sličnu sudbinu kao što je ima pevačica
SVETLANA RAŽNATOVIĆ
Za manje od pola veka doživela je da postane najpopularnija ženska muzička zvezda u regionu i da postane planetarni pop fenomen. O njoj se i kod nas i u inostranstvu pišu studije, naučni radovi, u kojima se ona predstavlja kao predvodnica muzičkog pravca zvanog „Turbo folk“. Njena životna priča se umnogome poklapa sa pričom o teškim vremenima raspada Jugoslavije i stvaranja mlade nove uspešne Srbije. Oni koji je napadaju, zameraju joj najviše što je postala uzor generacijama mladih devojčica širom bivše SFRJ, kao turbo folk ikona mračnih devedesetih godina. Prema svim istraživanjima o uzorima mladih koji danas žive u Srbiji, Ceca je neprikosnoveni idol. Oni koji je vole ističu njene pozitivne osobine - privrženost porodici, brigu o deci, jedinstvenu muzikalnost i stil izražavanja, izuzetan osećaj za modu i artificijelnu sofisticiranost svojih nastupa. Ne postoji u našoj zemlji osoba koja istovremeno ima armiju svojih fanova i sa druge strane veliki broj mrzitelja. No čak i oni koji je mrze, moraju da poštuju ono što je napravila u svojoj karijeri. Da bi se pojasnio fenomen Ceca, neophodno je proći kroz bitne detalje njene biografije, takođe potrebno je dobro poznavati mentalitet našeg naroda, ali i pop kulturne modele modernog sveta.
Rođena u selu Žitorađe, kao Svetlana Ceca Veličković, od malih nogu pokazuje svoj vanserijski muzički talenat. Uz podršku majke i oca, kao u poznatoj TV seriji „Folk“, mala Ceca je već od svoje četvrte godine počela da nastupa pred publikom. Kada je imala 14. godina zapazio je harmonikaš Mirko Kodić i ponudio njenim roditeljima da joj uradi prvu ploču i da od nje napravi zvezdu. Roditelji su mu poverovali i doveli Cecu u Beograd. Urednik PGP za narodnu muziku Doca Ivanković je zajedno sa Mirkom Kodićem bio zaslužan što je Ceca snimila prvi album i prvi hit „Cvetak zanovetak“.
Od trenutka kada dobija prvu nagradu publike na prestižnom festivalu folk muzike „Ilidža 88“, svima je bilo jasno da je buduća zvezda rođena. Dve godine kasnije sa hitom „To Miki to“ prodaje istoimeni album u 360000 primeraka. Vrtoglavi uspeh i mega popularnost dovode do toga da zanemaruje veterinarsku srednju školu i odlučuje da se profesionalno posveti muzici, već sa šesnaest godina. Kao tinejdžerka kopira trendi pevačice iz tog vremena poput Madone i shvata značaj sopstvenog imidža. Oblačila se provokativno, nosila krstiće, isticala svoju pobožnost, a sa druge strane svoj mladalački slobodni karakter. Uspela je da završi srednju školu, paralelno sa brojnim nastupima, priredbama, medijskim poslovima. Slava je lagano ponela i počela je da se zabavlja sa fudbalerima, ali i sa žestokim momcima iz beogradskog podzemlja.
Kraj osamdesetih godina predstavljao je početak privatnog preduzetništva u bivšoj Jugi, a Ceci su se naročito dopadali mladi kontroverni biznismeni koji su u to vreme lako dolazili do bogatstva poput Amonijaka ili Šabana. Sa početkom rada u bivšoj SFRJ, Sa osamnaest godina, nestaje iz Srbije, jer se zaljubila u Haru Samardžića, fudbalera i biznismena iz Bosne. Mnogi mediji su je tada okarakterisali kao izdajnicu, koja je napustila sjajnu muzičku karijeru, ostavila svoju vernu publiku i otišla u Švajcarsku da živi sa muslimanom. Ceca je tih par godina nastupala po klubovima naših iseljenika u Evropi i zarađivala enormno velike svote novca. Veza sa Harom Samardžićem je trajala tri godine, sve dok ga nije ostavila. Tada je Cecu po legendarnoj priči iz inostranstva u Beograd vratio niko drugi do najslavniji Željko Ražnatović Arkan. Pričalo se da je tadašnji komandant srpske dobrovoljačke garde ošišao na ćelavo za kaznu. Prava istina je drugačija, Ceca se u Srbiju vratila da snimi album „Šta je to u tvojim venama“, na kom se našao mega hit „Kukavica“. Uz pomoć ovog hita je ponovo dospela u orbitu popularne folk muzike u Srbiji.
Iste godine je na nagovor menadžera Baneta Stojanovića, zajedno sa Oliverom Mandićem i Džejom pevala na proslavi srpske dobrovoljačke garde u Erdutu. Tada je Ceca prvi put upoznala Arkana i započela je njihova slavna ljubavna priča, koja je krunisana brakom. Kada se udala za Arkana 1995 godine, o svemu tome se govorilo kao o svadbi decenije, čak su i svetski mediji redovno izveštavali o tome. Arkanova kontroverzna prošlost je tih godina zaboravljena i on je postao srpski heroj koji se borio u ratu, a Ceca je izuzetno doprinela njegovom novom pozitivnom imidžu. Sa druge strane Arkanova moć i uticaj otvorili su joj sva medijska vrata. Tada je zaista mogla da postane ikona novog muzičkog pokreta koji je kasnije kršten kao Turbo folk. Bio je to hibridni spoj nove elektro dens muzike kakva se tada slušala na Zapadu sa balkanskim folkom, veoma često inspirisanim turskim orijentalnim melosom.
U kreativnom spoju sa kompozitorom Aleksandrom Milićem Milijem i tekstopiscem Marinom Tucaković, nastaju svi njeni ultra popularni albumi devedesetih. Njene pesme pogađaju mlade u srce, ona peva o patnjama zaljubljene žene, koja se bori po svaku cenu da osvoji i sačuva muškarca. Devojčice žele da budu kao Ceca, momci žele da budu kao Arkan, a devedesete godine u Srbiji postaju mračno vreme, kada cveta kriminal, a politika Slobodana Miloševića dovodi Srbiju do ekonomskih sankcija i Nato bombardovanja 1998 godine. Istovremeno, Cecomanija potresa čitav region, a brojni protivnici režima Slobodana Miloševića u Ceci vide krivca za duhovno stanje naroda. Ljubavna priča Cece i Arkana, meta je svih tabloida kako domaćih tako i stranih, koji krajem devedesetih dobijaju decu Veljka i Anastasiju.
Početkom 2000. Arkan je brutalno ubijen u beogradskom hotelu, a Ceca ostaje neutešna udovica sve do dana današnjeg. Posle Arkanove smrti, svi oni koji pre toga nisu smeli da govore protiv nje su se osmelili, pa je doživela salve uvreda u domaćim i stranim medijima. Buran period preživela je i od suđenja Arkanovim ubicama sve do pogibije tadašnjeg premijera Zorana Đinđića i famozne „Sablje“ kada je uhapšena. U zatvoru je provela 121 dan. Novi demokratski režim je ostavio Cecu na miru, tek kada je platila ogromne kazne za utaju poreza od prodaje fudbalera kluba „Obilić“ koji je bio u Arkanovom vlasništvu. Da bi platila novoj vlasti porez, morala je nekoliko godina neprekidno da nastupa po zemlji i inostranstvu. Uz organizacionu pomoć Aleksandra Milića Milija, Ceca je bez problema sbakog vikenda punila najveće fudbalske stadione i velike prostore u regionu ili najveće hale u inostranstvu.
Za nepune dve godine vratila je dug od preko milion i po evra. Ogromnu pomoć tokom čitave karijere imala je od vlasnika ružičaste „Pink“ televizije Željkom Mitrovićem, sa kojim je svega godinu dana bila u nekoj vrsti svadje. Željko joj je poslednjih par godina dao maksimalnu pažnju na svojoj televiziji, pa se našla i u ulozi člana žirija veoma popularne emisije „Pinkove zvezde“. To joj je samo dodatno učvrstilo status mega zvezde. Ceca je vlasnik najvećeg rekorda u broju prodatih karata na jednom koncertu u istoriji Srbije, pošto je na svom koncertu na Ušću 2013 godine uspela zvanično da proda 105000 karata, mnogo više nego što su na istom mestu prodale svetske zvezde Bijonse, Madona i Rolingstonsi.
Govoreći o fenomenu uspeha Cece Ražnjatović, važno je napomenuti da je ona primenila obrazac američke MTV pop kulture, na isti način kao svetske pop ikone poput Madone, Bijonse, Rijane, Šakire. Svaki njen spot urađen je promišljeno, superdizajnirano, bogato, tako da njena publika veruje u to da Ceca i privatno tako živi. Ona je okružena svekolikoim luksuzom, skupim kolima, najskupljom dizajniranom odećom, obućom, nakitom. Oko nje je uvek pregršt lepih manekena i manekenki, a Ceca i sama izgleda eksluzivno, ističući što svoje prirodne atribute, što one koje je korigovala estetska hirurgija. Sve to učinilo je da je mlada publika obožava.
Njima su se naročito dapadali tekstovi njenih „bržih“ pesama u kojima se ona predstavlja kao opasna zavodnica. Oni stariji pronalazili su se u često brutalno iskrenim i patetičnim tekstovima o tragičnoj sudbini voljene žene na Balkanu, koje je za nju uvek pisala Marina Tucaković. Sami tekstovi pesama Marine Tucaković koje je radila za Cecu, čine fresku jednog fantastičnog perioda u Srbiji devedesetih godina, u kom se mešaju pomodarije tehnosveta koji stiže sa Zapada, vrhunska tehnologija, potrošački mentalitet i napadna predizajnirana modernost sa starinskim svetom romantike, ljubavi, emotivnosti. Starinski patrijahalni mentalitet u kom je žena podređena muškarcu, kombinuje sa sa modernom emancipacijom i rodnom ravnopravnošću.
Još nešto bilo je duboko kodirano u srpskom mentalitetu, izmešanim sa petsto godina orijentalnog turskog uticaja, što je dovelo do njenog munjevitog uspeha. Ceca je kao emancipovana pevačica, luckastog ponašanja, zavodljivog glasa i stasa uspela da zavede lokalnog moćnika kakav je bio Arkan. Nije beznačajno što je uloga koje je ostvarila u filmu „Nečista krv“, bila upravo tumačenje lika Koštane, heroine iz drame Bore Stankovića, zapravo pevačice koja u kafani zavodi lokalnog moćnika. Ceca je tako ponovila mitski obrazac poznat kroz istoriju kulture od plesa Salome do rođendanske pesme Merlin Monro upućene predsedniku Kenediju. Naglašeni orijentalizam u prizvuku nekih njenih pesama, još lakše je privukao masovnu publiku u Srbiji, ali i šire na čitavom Balkanu.
Gledano iz takve perspektive Ceca je ostvarila srpski devojački san, iskoristila je svoje talente, napravila sjajan imidž, te konačno osvojila lokalnog moćnika i omogućila sebi život u visokom društvu. Iz današnje perspektive gledano u Srbiji trenutno je prava invazija kloniranih Cecinih dvojnica, koje na žalost nemaju mnogo talenta, neke su pevačice, neke starlete, neke rijaliti igračice. Kolektivna zaljubljenost mladih u Cecine pesme, poput neke čarolije, čini da oni ne vole ili ne razumeju ni jednu drugu vrstu muzike osim popularnog folka. Mladima u Srbiji se ona više dopada od modela rokerske otkačenosti poput one Breginog „Bijelog dugmeta“ ili festivalskog popa Zdravka Čolića iz sedamdesetih, čak i od hibridnih pop folk hitova Lepe Brene iz osamdesetih. Na području Balkana trenutno se ne nazire ni jedna nova ženska zvezda ni približno uticajna kao CECA.
